Priprema, pozor... 2015!
Pokušaj pisanja - peti. Sa pauzom od osamnaest meseci.
Nije da nemam savršeno objašnjenje za opravdane izostanke.... Bavila sam se ozbiljnim stvarima. Odrastala sam. Gledala svakodnevicu tranzicione nam domovine. Čitala vesti. Više dijaloga sa okolinom - na račun onih sa sobom.
Piskaranje i filozofiranje su passe. Glupava zanimacija za duge apsolventske dane.
U tranzicionoj nam domovini Odrasli ne troše vreme na prazne redove. Neisplative. Uostalom i van granica tranzicione domovine, u Instagram eri reči i pitanja su passe. Začepi gubicu i udri po blicu #hastag
Ali to je ok, jer mi Odrasli nemamo potrebu za samoispitivanjem. Ne sumnjamo u sebe i ne lomimo se. Mi znamo koliko vredimo. I još važnije - znamo koliko vredi vreme. U tranzicionoj nam domovini vreme se vezuje za strane, stabilnije valute. Dakle na rasipa se na prazne redove. Nerentabilne.
Odrasla Ja kapira šemu. Razbibrigu čuketanja po tastaturi odlažem sa strane.
Vreme je da se zaradi novac. Povišica. Dupliranje plate. Iznajmljivanje većeg stana. Vreme je za komfor. Ne, nisam penzioner. Samo, malo sam kući. I dosta mi je haosa kada dodjem. Razmišljanje o stambenom kreditu - otpočeto. Par puta sam pokušala sa pisanjem. Trebalo je koncentracije. Ili motivacije. Nije išlo.
Svakodnevna inercija je kotrljala. Do večeras.
Večaras sam sortirala stare mailove za brisanje. I nekako evo me ovde. Čuketam, posmatram sebe u poslednje tri godine. Kafenišemo u tri ujutu. Napolju je kiša meteora. Pokušala sam da je vidm, bezuspešno, sa svoje terase.
Nema veze, nije loše ni ovako.
http://justbechic5.blogspot.com/
Hi my name is Anne.... And you are?
Poceti je tesko... Zaista.
Ako se manemo neuroticnog optimizma karakteristicnog za lifestyle bljuvotine pocetak je uglavnom muka.
Pauza od dve godine stvar cini... pa recimo katastrofalnom.
730 (ili 731?) dan je sasvim ok period da se uvidi da je ono sto je napisano i objavljeno moglo (i trebalo) da izgleda mnogo bolje.
Takoreci napisane su bljuvotine... Uglavnom.
Negde sam citala da je siguran znak napretka upravo osecaj stida nad ranim radovima. Stid je zapravo evolucija na delu...
Da li to znaci da samozadovljnost oznacava da debelo stagniramo?
Takodje ta famozna 730(ili 731?) dana su sasvim ok period za konstataciju da vise ne poznajes osobu koja je ono sastavila.
I tako evo me ovde. Mamurne glave, "evoluirana" ja pokusava da napise prvi post.
Pocetak bloga na pocetku godine. Veci klise bi bio eventualno pocetak fashion bloga, swatkice silikonskog kljuna obucene u metre rozeg tila uz naravno totalno cool starke (nova vrsta tzv. puder devojke).
Ok... Krecem se u pogresnom pravcu. Posledice gledanje profila PDF (puder devojke fashioniste) su trajnije nego sto sam ocekivala. Zabranjujem cimerki da me obavestava o postojanju srpskih fashionista.
No da se vratim otpocinjanju ovog bloga i mamurnoj glavi. Pored pocetka i mamurluk je tezak. Mada relativno ok prezivljavam dan posle, ako se uporedim sa iskustvima svojih bliznjih. Npr. cimerka, koja kako mi upravo rece nije ljubitelj zenskih imena, pa ne znam kako da je nazovem ovde... Zena-neljubitelj zenskih imena odnosno cimerka, dan nakon izlaska provodi u stilu prosecnog hronicnog migrenoznog bolesnika. Mada danas me je iznenadila, svukla je pidzamu pre 14h!
Bice ovo cudna godina... Bilo mi je jasno vec sinoc obzirom da nam je docek poceo uz opstenarodno veselje Srpske majke. Naime, negde oko 20h, Zena-neljubitelj zenskih imena mi je saopstila da cemo skoknuti do trga da se pozdravi sa nekom ekipom. Moja malenkost je neljubitelj proslava na trgu, bez uvrede, a i vec 3 nedelje smo znali gde cemo biti 31.12.
No, bilo kako bilo negde od 22.45h do 23.30h smo se muvale kroz rulju, uz pokusaj lociranja trazene ekipe. Telefonsko navodjodjene je, naravno, ostalo bez veceg uspeha. Sagovornici su bili pod prevelikim dejstvom etanola da bi se odredili u koordinatnom sistemu.
Epilog - nakon 30 min pokusavanja, pronasli smo se, ispozdravljali 5 min i krenuli ka Savamali. S tim da sam povukla i prehladu. Novogodisnja kombinacija jednostavno nije podrazumevala 45minutno stajanje na otvorenom prostoru.
Posle Cece i trga na pocetku veceri, uopste me nije zacudila ponuda Pubertetlije (recimo oko 17 god) iz Priboja u poseti tetki na Vozdovcu kod C marketa, da mi za novu godinu daruje ekstazi.
U stvari nije me zacudilo ni lako dizanje iz kreveta Zene-neljubitelja zenskih imena.
2014 ce definitivno biti sve moguce. I dozvoljeno.... Cak i da od ovih papazjanija napravim prvi post.
Nova Godina je, ne moze mi se uzeti za zlo.
